Naj­ve­ća od svih slat­ko­vod­nih sal­mo­ni­da je mla­di­ca (lat. huc­ho huc­ho). Pri­pa­da po­ro­di­ci lo­so­sa, a ži­vi u bal­kan­skim ri­je­ka­ma. Mo­že da na­ra­ste do 40 ki­lo­gra­ma te­ži­ne i im­po­zant­nih 150 centimetara du­ži­ne. U Cr­noj Go­ri ova ri­ba ži­vi u Li­mu, Ta­ri i Će­ho­ti­ni.
Zim­ski lov mla­di­ce je za­htje­van i ve­o­ma te­žak ri­bo­lov u fi­zič­kom i u psi­ho­lo­škom smi­slu. Mla­di­ca je sa­vr­šen pre­da­tor, ne­ma pri­rod­nih ne­pri­ja­te­lja, ja­ko ma­lo se kre­će ne tro­ši ener­gi­ju, pa se i ri­jet­ko hra­ni. Zbog svo­jih pri­rod­nih pre­di­spo­zi­ci­ja i ga­ba­ri­ta do hra­ne do­la­zi pri­lič­no la­ko. Lo­vi pri­kra­da­njem, če­sto sa­ti­ma sto­ji iza ja­ta sko­ba­lja ili li­plje­na i če­ka ko­ji od njih će da na­pra­vi gre­šku, bu­de ne­smo­tren i su­vi­še se pr­bli­ži i bu­de po­je­den.
– Na­pad je mu­nje­vit, gra­bi ja­kim vi­li­ca­ma pu­nim sit­nih oštrih zu­ba, pli­jen da­vi, a on­da gu­ta. Imao sam pri­li­ku vi­še pu­ta u kri­stal­no bi­stroj Ta­ri da po­sma­ta­ram ove sa­vr­še­ne lov­ce u ak­ci­ji i da im se iskre­no di­vim, ka­že Ma­ki Bu­la­to­vić, stra­stve­ni ri­bo­lo­vac i ri­bo­lov­ni vo­dič iz Ko­la­ši­na.
Mla­di­ca je po­seb­no ak­tiv­na zi­mi, ka­da je ri­bo­lov na ovu ri­blju vr­stu naj­pro­duk­tiv­ni­ji. Mla­di­ca zi­mi obi­ta­va u du­bo­kim zi­mov­ni­ci­ma (vi­ro­vi­ma) u ko­ji­ma je vo­da ne­što to­pli­ja, ne­go na mje­sti­ma gdje je ve­ći pro­tok vo­de, a ta­ko­đe po­se­ban raz­log je i taj što se u po­zno-je­se­njim i zim­skim mje­se­ci­ma bi­je­la ri­ba ko­ja je glav­na hra­na ovom pre­da­to­ru, kon­cen­tri­še na ta­kvim mje­sti­ma.
– Za lov mla­di­ce ko­ri­sti­mo iz­u­zet­no mo­ćan pri­bor – is­ti­če Bu­la­to­vić – naj­če­šće ruč­no ra­đe­ne šta­po­ve ko­ji ima­ju ak­ci­ju ba­ca­nja pre­ko 200 gra­ma, ma­ši­ni­ce ve­li­kog ka­pa­ci­te­ta naj­lo­na, ve­li­či­ne od 6.000 do 10.000. Ta­ko­đe, naj­lon je ov­dje pri­la­go­đen ve­li­kim ri­ba­ma, pa oba­ve­zno ko­ri­sti­mo one naj­i­zdr­žlji­vi­je de­blji­ne čak 0.40 mm. Ko­ri­sti­mo mam­ce dna – naj­če­šće su to ruč­no ra­đe­ni pe­še­vi od sun­đe­ra kao i si­li­kon­ske gla­vi­nja­re. Ta­ko­đe su do­bri vo­ble­ri ko­ji „idu ma­lo du­blje” ruč­no na­pra­vlje­ni u ra­di­o­ni­ca­ma po­zna­tih srp­skih maj­sto­ra Elez, Krun­dža i dr.
Za uspje­šan zim­ski ri­bo­lov ja­ko je va­žno da se is­pra­te vre­men­ski uslo­vi ko­ji su mla­di­ci sig­na­li­za­tor da „iza­đe” po hra­nu. Ina­če, mla­di­ca je ta­ko­đe po­zna­ta kao ri­ba „1.000 za­ba­ča­ja”. Ja­ko je va­žno da se te­melj­ni­je „pro­če­šlja” te­ren i isto­vre­me­no što pra­vil­ni­je i pri­rod­ni­je vo­di ma­mac ka­ko bi se mla­di­ca od­lu­či­la za na­pad. Ka­da mla­di­ca uzme naš ma­mac, va­žan je tre­nu­tak „kon­tri­ra­nja”, a ka­da se to ura­di na pra­vi na­čin, on­da kre­će pra­va „lud­ni­ca” – naj­če­šće je to fan­ta­stič­na bor­ba sa su­per­i­or­nom ri­bom ko­ja je u sta­nju da ap­so­lut­no sve po­ku­ša ka­ko bi se oslo­bo­di­la sa na­še udi­ce.
– Me­đu ri­bo­lov­ci­ma je po­zna­to da su mno­ge ve­li­ke mla­di­ce „oti­šle” sa mam­ca u tre­nu­ci­ma kad su dje­lo­va­le da ne­ma­ju vi­še ni ato­ma sna­ge, a on­da iz­ne­na­da se da­ju u po­sled­nji bi­jeg svom si­li­nom u kom naj­če­šće po­ki­da­ju ma­mac. Ta­ko­đe, kod pri­hva­ta­nja ri­be tre­ba bi­ti pa­žljiv jer se mo­že­mo ozli­je­di­ti na udi­ce ko­je se na­la­ze u usti­ma ri­be. Ka­ko bi što ma­nje po­vri­je­di­li mla­di­cu uko­li­ko že­li­mo da je vra­ti­mo na­zad u vo­du tre­ba vo­di­ti ra­ču­na u br­zi­ni pri­li­kom va­dje­nja mam­ca i mje­sta gdje se mla­di­ca iz­ba­cu­je van vo­de, na na­čin da se što pri­je vra­ti neo­zle­đe­na na­zad u vo­du. U lo­vu na ovog pre­da­to­ra se mo­gu pro­na­ći sa­mo ri­bo­lov­ci ko­ji su i psi­hič­ki i fi­zič­ki sprem­ni za ta­kav ri­bo­lov. Ne­ka­da se de­ša­va da da­ni­ma, ne­dje­lja­ma ne­ma ni jed­nog udar­ca i ta­da tre­ba osta­ti fo­ku­si­ran i do­če­ka­ti. Taj mo­me­nat ka­da će ona od­lu­či­ti da se hra­ni, a ka­da se to do­go­di i do­bi­je­mo je na naš ma­mac po­či­nje „igran­ka” na­kon ko­je se br­zo za­bo­ra­vlja­ju svi ne­u­spje­šni po­ku­ša­ji i ki­lo­me­tri i sa­ti bez­u­spje­šnog če­ka­nja...– is­ti­če naš sa­go­vor­nik Mi­o­drag Ma­ki Bu­la­to­vić. S.B.M.